Safe House – Sigurna kuća (2012)

Širom sveta, bez obzira što je „Hladni rat“ odavno završen, još uvek postoje sigurna mesta na koja agenti CIA mogu da se sklone, svaki put kada im je bezbednost ugrožena. Ta i takva mesta žargonski se zovu „sigurna kuća“.

Matt Weston je čuvar jedne takve kuće u Cape Town-u, Južna Afrika. Naizgled Matt je na izvoru događaja, u centru akcije, a da li je baš tako. Mesecima već CIA, nije imala potrbe da iko potraži sklonište kod Matt-a, iako se on svakoga dana javlja na posao, poštuje sve bezbedonosne i ostale procedure, Matt se blago rečeno ubija od dosade. Čak se u trenutcima apsolutne dosade obraća svom prijatelju agentu operativcu David Barlow-u za pomoć da ga izbavi i pomogne mu da se dokopa Pariza i terenske akcije.

Iznenada kreće opšta uzbuna, u sigurnu kuću ulazi kompletna ekipa agenata sprovodeći Tobin Frost-a, jednog od najtraženijih odbeglih agenata CIA, čoveka koga već deceniju pokušavaju da uhvate, a on se eto ipak predade sam. Prethodno su ga pratili i pokušavali da ga ubiju dok je preuzimao vrlo važne informacije od agenta MI6, pa je da sačuva živu glavu izabrao “od dva zla manje” da se preda onima od kojih je odbegao u Američkom konzulatu.

Taman su krenuli da ga muče i ispituju u “Sigurnoj kući” (po svemu sudeći ova kuća ima i druge namene), kada im one iste već pomenute ubice zalupaše na vrata, naoružane do zuba. Kako se ispostavlja da “Sigurna kuća” i nije baš tako sigurna, CIA bi trebal ozbiljno da se zapita nad svojim konceptom, mnogo tu nešto lako cure informacije.

Šalu na stranu, ali i pored svih dobrih namera i pokušaja da ne budem zajedljiv i sitničav, iskreno mislim da pre svega glumac kvaliteta Denzel Washington-a pa čak i njegov mlađi kolega Ryan Reynolds, zaslužuju mnogo bolji scenario nego ovaj koji je napisao David Guggenheim.

Kada vam u prvih 15 minuta filma serviraju priču o operativcu CIA čija devojka, gle čuda, nema pojma čime se on bavi, a on ustvari polira nameštaj po “Sigurnoj kući” u nedostatku akcije i višku slobodnog vremena. Pa da to ne bude sve, taj isti polir majstor, da baš on, spasava starog špijunskog prevejanog vuka, od mračnih tipova kojima neko, gle opet čuda, baš iz sediša CIA odaje lokaciju istog, a izbor cinkaroša je u startu sužen i predvidljiv.

Već tu ako ste iole ljubitelj žanra i željni dobrog špijunskog trilera ili ako ste neko ko je na sličnu temu odgledao barem nekoliko takvih filmova, morate biti poprilično razočarani. Na moju a verujem i vašu žalost, takvih autogolova i promašaja ovaj film ima na pretek, a to baš i nije očekivano kada su u pitanju filmovi u kojima igra jedan Denzel Washington.

U trenutcima sav trud i napor Denzel Washington-a i Ryan Reynolds-a da iz ovako lošeg i predvidljivog scenarija izvuku maksimum, postaje uzaludan, jer obrni okreni “dobra pita se od baš svačeg ne da napraviti”.

Ni mladi Švedski režiser Daniel Espinosa se nije proslavio na ovom projektu, ako se izuzmu dobro izrežirane scene jurnjave automobilima, nema se tu još mnogo čega spektakularnog videti.

Ali tu je opet u pitanju pre svega ona stara priča o prethodnim očekivanjima. Za one koji su očekivali kao i ja dobar špiunski triler, odmah se može reći da su zalutali, očekivanja su im u ovom slučaju prevelika. Za one pak koji su potražili laku akciju u A produkciji, vešto natovarenu na leđa glumačke veličine Denzel Washington-a i donekle Ryan Reynolds-a, može se reći da su na pravom mestu, njima će ovih sat i pedeset minuta proleteti u trenu.

Vi koji volite ozbiljan špijunski triler moraćete ipak sačekati neki bolji trenutak i bolji scenario, da bi se ispunila vaša očekivanja, a vi ljubitelji lagane akcije opustite se i

Uživajte!

Režija: Daniel Espinosa

Scenario: David Guggenheim

Uloge: Denzel Washington, Ryan Reynolds,  Robert Patrick, Vera Farmiga, Brendan Gleeson, Sam Shepard, Rubén Blades, Nora Arnezeder, Liam Cunningham, Joel Kinnaman, Fares Fares, Jenna Dover, Stephen Rider, Daniel Fox, Tracie Thoms,

Trajanje: 115 minuta

Ocena filma: 6,5