Süskind – Ziskind (2012)

Ove 2012 godine pojavilo se već nekoliko filmova koji se ponovo bave tematikom drugog svetskog rata. Prvog momenta pomislio sam da je ponovo reč o nedostatku novih ideja, ali me je film “Süskind” u potpunosti demantovao. Bez obzira što iza ovog filma ne stoji Hollywood-ska mašinerija, te stoga verovatno neće privući svetsku pažnju, svojim kvalitetom kao film i istinitom pričom o hrabrosti jednog čoveka, ovo je film vredan svake pohvale.

Stoga bih ove redove započeo upravo sa nekoliko činjenica o Walter Süskind-u. Rođen je 29. oktobra 1906 godine u jevrejskoj porodici u Nemačkoj. Veći deo svog života provešće upravo u Nemačkoj što će mu prilično pomoći u ratnom okruženju, pre svega zbog odličnog poznavanja jezika ali i mentaliteta ljudi sa kojia je odrastao. Sa svega 23 godine, već 1929. postaje direktor prodaje jedne nemačke firme. Nažalost dolazak Hitlera na vlast u nemačkoj menja život svima a ponajviše jevrejskoj populaciji, što primorava sada već porodicu Süskind (Walter se u međuvremenu oženio) da se 1938 isele u zemlju porekla njegovih reoditelja u Holandiju. U Amsterdamu novom mestu prebivanja, makar na trenutak porodica Süskind mislila je da je pronašla svoj mir, 1939 rodila im se i ćerka Ivon-a. Nažalost još jednom se pokazalo da sve što je lepo kratko traje, a Walter se sa porodicom našao u sred okupirane Holandije. Njegov zahtev za iseljenje u Ameriku i ako prvo odobren 1941, ubrzo je stopiran od srane Nemaca, koji su obustavili svaku dalju mogućnost iseljavanja. U julu 1942 “Jevrejski Savet” postavlja Süskind-a za rukovodioca u pozorištu koje se nalazi u jevrjskom centru Amstrdama, samo što to više nije bilo pozorište već centar za deportaciju holandskih Jevreja. Jevreji su u njega dovođeni samo sa ličnim prtljagom, tu su u nemogućim uslovima boravili do momenta kada su u grupama transportovani dalje. Roditelji i deca su razdvajani, a mališani su smešteni u zgradu u neposrednoj blizini pozorišta, doduše u za nijansu humanije uslove. Narednih osamnaest meseci Walter Süskind je naizgled većine sarađivao sa okupatorom i delovao kao više nego lojalan saradnik, gotovo prijatelj sa SS oficirom Ferdinand aus der Fünten-om. Za to vreme uspešno je vodio suludo hrabru operaciju spasavanja i to pre svega dece, sa kojom je bila upoznata samo nekolicina najbližih saradnika. Na ovaj način spaseno je preko 600 mališana, a po nekim procenama broj dece i odraslih dostigao je skoro hiljadu spasenih. Nažalost to što je činio da spase druge, nije mogao da učini za svoju porodicu, njegova supruga i ćerka nisu preživele deportaciju u koncentracioni logor Aušvic, završile su u gasnoj komori. Walter je za razliku od njih ipak ušao u logor, ali je i njegov kraj bio tragičan. Po jednoj verziji tragično je okončao tokom marša iz logora u januaru 1945, a po drugoj mnogo tragičnijoj, ubijen je od strane Holandskih zarobljenika u logoru koji su ga smatrali za saradnika Nemaca, neznajući za njegov hrabar i požrtvovan rad.

I ako samom početak filma “Süskind” odaje utisak o novoj verziji Schindler’s List (1993), vrlo brzo shvatite da se pojedine sličnosti nameću jedino kroz opis vrlo sličnih događaja. Drugačije bi valjda bilo nemoguće, iako je reč o dva čoveka na različitim mestima, sa različitim karakterima i osobinama pa i donekle različitom pristupu životu. Povezuje ih isto gledanje na život nedužnih, nevinih i bespomoćnih, za čije su spasavanje bili spremni da žrtvuju i sebe same. Sa jedne strane Süskind-u je bilo teže da svoj humani zadatak ispuni, jer je na svom rukavu i reveru savakoga dana nosio oznaku da je Jevrejin. Svojim postupkom on nije ugrožavao samo sebe, već i sve one oko sebe uključujući i porodicu, jer u to zlo vreme bilo je jednostsvno ubiti čoveka, pogotovo ako se radilo o pripadniku Jevrejskog naroda. Jednostavno, kako ta reč u ovim trenutku jezivo zvuči, pogotovo kada ste svesni da se radi o oduzimanju ljudskog života, ali nažalost u to vreme su postojali oni kojima je to bilo savim prirodno i jesnostavno. Njih nikako ne mogu nazvati ljudima, jer to jednostavno ne zaslužuju, pa ni zverima, pošto i zver ubija sa razlogom ili da bi opstala ili da bi se nahranila, a ti i takvi su ubijali iz ubeđenja, mračnog i suludog ubeđenja da su nekakva viša rasa.

Upravo sa tim i takvima sarađivao je godinuipo dana Süskind. Ubeđivao ih, ispunjavao im želje, delio sa njima navodno prijateljstvo, kako bi u isto vreme spasavao živote onih malih, najmlađih, koji za postojanje sveta u kakvo su živeli apsolutno ništa nisu bili krivi. Ljudi o sebi najviše govore svojim postupcima, tako je o sebi govorio i Walter Süskind, krijući od svih pa i najbližih svoju misiju koju je sam sebi odredio.

Film sve to vrlo verno opisuje, izvanrednom kostimografijom, odličnim scenarijom i možda najbolje od svega vrhunskom glumom. Kada se glumac Karl Markovics prihvati uloge SS oficira i u trenutcima vas dovede do osećanja da bi ste mogli da ga mrzite, onda mi možete verovati koliko je sve to dobro izvedeno i dočarano. Ni Jeroen Spitzenberger kao Walter Süskind nimalo ne zaostaje sa svojom ulogom, uspešno dočaravajući sve strahove, dileme i odluke jednog u suštini običnog i jednostavnog čoveka, ali u isto vreme i neverovatno odlučnog, inteligentnog i hrabrog. Uz vanrednu fotografiju i muziku na nivou A produkcije, te akcenat na istinitu priču, snažnu i duboku, ovo je film kome se baš i nemože naći puno mana. Film koji još jednom otkriva da i u najmračnija vremena ljudske istorije ima ljudi o kojima ne znamo mnogo, a koji su svojim delima zaslužili da ih ne zaboravimo. Walter Süskind je sigurno jedan od njih.

Uživajte!

Režija: Rudolf van den Berg

Scenario: Rudolf van den Berg, Chris W. Mitchell

Uloge: Karl Markovics, Katja Herbers, Tygo Gernandt, Nyncke Beekhuyzen, Jeroen Spitzenberger, Chava Voor in ‘t Holt, Nasrdin Dchar, Kees Hulst, Maud Dolsma, Peter Post, Ramsey Nasr, Rudolf Lucieer, Henk Poort, Hilde de Mildt, Erich Krieg,

Trajanje: 114 minuta

Ocena filma: 8,5