Posle niza godina pretvaranja filma u mašineriju za proizvodnju novca, ponovo punih usta mogu konstatovati FILM JE UMETNOST!.
I to kakva umetnost, umetnost tako snažna i duboka, da mnogi mlađi od 20 godina nemaju sa čime da je uporede, a mlađi od 30 koji se usude da ovako nešto poštuju i cene već su od strane potrošačkog društva proglašeni za blago rečeno čudne likove. Oni pak mlađi od 40, a zaljubljeni u umetnost su već poslednjih dvadesetak godina života asocijalni tipovi, koji bi najradije negde u divljinu, da pobegnu od svega, pa nisu ni u prilici da odu do bioskopa i ovo ili nešto ovako sa nečim uporede. Mlađi od 50 odrasli na Stanley Kubrick-ovoj “Odiseji 2001” su ili već na lekovima ili ih javno proglašavaju ludacima koji samo nešto mrmljaju i pričaju o vremenu koje je bilo “kao nešto bitno drugačije”, tako da to što su oni o ovom filmu i umetnosti rekli niko ne želi da čuje. Za razliku od predhodnih na one mlađe od 60, a koji se savršeno sećaju vremena kada je sve bilo drugačije a film bio istinska umetnost, na njih i njihova porodica gleda već kao na teret kojeg se treba osloboditi, dok one starije od 60 niko više niti sluša niti šta pita …
Hrabro ću se dobrovoljno staviti u kategoriju ludaka, koji još uvek nije na lekovima hvala dragom Bogu, pa ću još hrabrije reći moje lične utiske o filmu, za koji ni ja realno nemam paralelu, jer ovaj film i nema paralelu, on je sigurno i jednostavno drugačiji od svih filmova koje ste do dana današnjeg odgledali. A da li će neko želeti da čuje to ostavljam vama da odlučite.
Ovaj film smešten je u Američku petočlanu porodicu pedesetih godina, u kojoj dominantni otac Mr.O’Brien (Brad Pitt) svojoim strogim načinom vaspitanja pokušava da nadohnadi i prevaziđe lične neuspehe i prevaziđe svoju životnu neostvarenost, reflektujući je na svoja tri sina. Kako bi prosto i jednostavno bilo da je ovo jedna i jedina ideja vodilja ovog ostvarenja.
Terrennce Malick, režiser i scenarista koji je potpisao “Drvo života”, je pre svega čovek koji je diplomirao filozofiju na Harvardu, koji je nakon toga svoje znanje i poimanje filozofije usavršavao na Oxfordu, čovek koji je želeo i uspeo da nam kroz ovaj film pruži mnogo više.
A pri tome dotakao je sve, od nastanka kosmosa, nastanka naše planete, evolucije, života na zemlji sa dinosaurusima i bez njih, pa preko mikrokosmosa, ćeliskog nivoa, do duboko teološkog poimanja početka i kraja, psihološkog profila već pomenute porodice i njenih članova, dajući pri tome svoje aluzije, ali istovremeno ne uzimajući ono najveće pravo i bogatstvo dato čoveku, pravo izbora.
Pravo izbora da sami tumačite i zaključujete, vidite ili nevidite, procenite i ocenite to što ste svojim čulima osetili. Kratki, brzi dijalozi, ne duži od 10 do 15 sekundi, duboko psihološke reakcije dokumentovane izvanrednom fotografijom krupnog plana koja se ničega ne boji jer je snaga njene izražajnosti nadljudska. A svaki kadar koji dolazi, otvara nova vrata, postavlja nova pitanja, naslućuje nove odgovore, kompleksne a u isto vreme tako jednostavne.
Dobar deo svog života pokušavam da dokučim i rastumačim sebi onih nekoliko milimetara razmaka između prstiju Adama i Boga sa večne Mikelanđelove freske, naslikane na tavanici Sikstinske kapele. Po prvi put sada imam osećaj da je Adam (Terrennce Malick), tu razdaljinu smanjio makar za mikron i približio nas snagom svoje umetnosi tvorcu makar za toliko.
Ljubitelji novog svetskog poretka, nova generacijo, vi brzi u obrtu svega i svačega, novokomponovani i još novokomponovaniji ne prilazite bioskopu, za vas će ovo biti bačene pare, izgubljeno vreme, promašena tema, glupost, sra…, ili ko zna koja još kategorija koju vaš paklen um može da smisli.
Asocijalci, čudaci i ludaci, pustinjaci, vukovi samotnjaci, kao i svi ostali od današnjeg sveta proglašeni …aci , a pre svega ljubitelji pravih istinskih i davno zaboravljenih vrednosti, oni koji verujete i oni koji niste baš sigurni al ponešto razumete, i Vi, Vi pravi ljubitelji čiste i nekomercijalizovane umetnosti, vi dođite, uđite slobodno, jer ovo je vaše vreme, vreme da i vi konačno bar malo i na kratko u ovom današnjem opštem ludilu UŽIVATE!
UŽIVAJTE!!!
Režija: Terrennce Malick
Scenario: Terrennce Malick
Uloge: Brad Pitt, Sean Penn, Jessica Chastain, Hunter McCracken, Laramie Eppler, Tye Sheridan,
Trajanje: 139 minuta
Ocena filma: 10
“Film možete preuzeti:”
http://www.mediafire.com/?6cvu6gwvp563f
Password: i-max.vn
Zlatna Palma za film “Drvo života” (The Tree
Gangster Squad – Gangsterski odred (2013)
Moneyball – Formula uspeha (2011)
The Help – Služavke (2011)
The Perks of Being a Wallflower –
Cesare deve morire – Cezar mora umreti (2012)
Hitchcock – Hičkok (2012)
Django Unchained – Đangova Osveta (2012)
Flight – Let (2012)
Lincoln – Linkoln (2012)
Volite filmove? Znaju vas u svakom bioskopu? Želite da drugi čuju vaše mišljenje o nekom filmu? Javite nam se na 
 "Pin It")
“Drvo života” je film koji će se malo kome dopasti, zato što je napravljen pretenciozno tako da sve te ideje i slike koje režiser pokušava da implementira gledaocu u mozak teško da će ostaviti nekoga oduševljenim! Malik je spojio sve što je moglo da se spoji i večnost mu je u ovom filmu bitnija od običnog čoveka, a upravo čovek je taj koji će gledati njegov film! Filmu fali malo više “filma”, a muzike je previše kao i kadrova ala “Odiseja u svemiru!”. U prvom planu je neki univerzalni plan koji iskreno mislim da će malo koga zainteresovati. Jednom rečju baš pretenciozno! Valjda je zato i nagrađen
Slobodanka – slažem se! Dodao bih još i monotonost, besciljnost, predugo trajanje. Kao kada od dobrih sastojaka napravite salatu koja više nema ukus, već je samo eklektična, neukusna, gotovo nejestiva smesa.
Istina, ali ipak mislim da film treba da se odgleda. Ukoliko se ne zaspi
Odrastanje
Ekscentrični Terrence Malick potpisuje dramu koja pretenduje da nam odgovori na neka kompleksna pitanja. Jedno od njih jeste smisao života.Logično je onda bilo krenuti od samog početka, pa režiser daje svoje viđenje nastanka univerzuma, trošeći 40-ak minuta u uvodnom delu radnje.Koristeći narativnu formu (kroz šapat) uz pomoć niza metafora, upoznaje nas sa prosečnom američkom porodicom iz Texasa, tokom 50-tih godina.Pratimo dečaka Jacka O’Briena (Hunter McCracken), koji sa dvojicom mlađe braće, odrasta pod nadzorom strogog oca Mr. O’Briena (Brad Pitt) i blage, popustljive majke, Mrs. O’Brien (Jessica Chastain).Praveći paralelu s odraslim, sada već zrelim Jackom (Sean Penn), režiser nastoji da nas podseti koliko je sam život prolazan i složen, a da bez obzira na naše godine, na neka pitanja ipak nemamo jasan odgovor.Čovek je samo deo univerzuma, nikako gospodar, ma koliko daleko odmakli u razvoju naše civilzacije.Izvrsna muzika (bravo Alexandre Desplat), odlično prati izraženi smisao za detaljisanje, što je oduvek krasilo Malicka (setimo se ‘The Thin Red Line’). Vizuelno, radnja izgleda raskošno, ali ideja da se priča prenese publici kroz segmente iz odrastanja, jednog već umornog, zbunjenog čoveka, deluje suviše apstraktno. Ostajući dosledan sebi, Malick je napravio tipičan umetnički film, ne želeći da podilazi publici željnoj, možda nekog laganijeg, pitkijeg filmskog štiva.Ovako koncipirana radnja nema svoju konzistentnost, a u prilog tome je i činjenica da ovde i nema pravih filmskih dijaloga, sve je u obrisima sećanja, iz nekog prošlog vremena. Kasting sadrži neka zvučna imena, ali to nema poseban značaj, jer likovi su obične marionete, koje služe autoru da nam predstavi svoj pogled na svet.Izbor da u središte zbivanja stavi jednu američku porodicu ima rezona, ako imamo u vidu da je to zapravo osnovna ćelija svakog modernog društva.Težak film da se isprati, ali nesporno je da ima svojih dobrih strana.Loša stvar u svemu tome jeste da definitivno ovaj film neće zadovoljiti ukuse šireg auditorijuma.Stoga, ne mogu da ga preporučim, ali iskreno savetujem svima da ga pogledaju, pod uslovom da traže umetnost u čistom obliku, prikazanu na velikom platnu.